Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Press centar Saopštenja za javnost Zaključci UTS o nacrtima novih zakona

Zaključci UTS o nacrtima novih zakona

Beograd, 23. oktobar 2008.

Zaključci Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije o nacrtima Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Državnom veću tužilaca i Zakona o sedištu sudova i tužilaštva.

Zakonopisci su imali težak zadatak da izrade zakone kojima se reguliše organizacija tužilaštva, i to: Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o državnom veću tužilaca i Zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštava i tako osiguraju stvarnu samostalnost javnog tužilaštva kao i ličnu samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Težina zadatka proizilazi iz sadržine Ustava iz 2006. godine koji je umesto opštih načela, detaljno normirao unutrašnje i spoljašnje uređenje javnog tužilaštva, način predlaganja i izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i ovlašćenja pojedinih organa u odnosu na javno tužilaštvo i time ograničio slobodu (kreativnost) zakonopisca. Drugim rečima, Ustav je predvideo samostalno tužilaštvo, kao i samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali je modelom predlaganja i izbora javnih tužilaca, kao i izbora članova DVT-a, znatno otežao praktičnu samostalnost javnih tužilaca i Državnog veća tužilaca.

Upkros znatnim Ustavnim ograničenjima, radne verzije zakona u ''dobroj meri popravljaju'' Ustav. S tim u vezi treba reći, da je Ministarstvo pravde Republike Srbije prihvatilo najveći broj sugestija Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, koje su prethodno usaglašene sa predlozima Republičkog javnog tužilaštva, iz čega su proistekle radne verzije Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o državnom veću tužilaca, tako da ove radne verzije zakona , ako bismo pokušali da se izrazimo u procentima, u 90 i više procenata sadrže rešenja koje je ponudilo Udruženje .

To govori da je Ministarstvo pravde pokazalo razumevanje za argumente Udruženja, kao i da su predstavnici Udruženja poslednjih godina strpljivo i uporno iznosili primedbe na Ustavne odredbe o tužilaštvu. Takva aktivnost predstavnika Udruženja izgradila je uverenje da je nephodno zakonima ''popravljati'' Ustav.
Ovom prilikom ćemo navesti neke od predloga Udruženja, koji su svoje mesto našli u radnim verzijama ova dva zakona.

    Zakonom se predviđa da Državno veće tužilaca učestvuje i u izboru javnih tužilaca: „ Državno veće tužilaca predlaže Vladi jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca“;

    Državno veće tužilaca sprovodi postupak za utvrđivanje razloga za prestanak funkcije javnog tužioca i o utvrđenim razlozima obaveštva Narodnu skupštinu;

    Državno veće tužilaca se izjašnjava o napredovanju tužilaca i zamenika;

    Predviđeno je i postojanje kolegijuma javnog tužilaštva i kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva, kao oblika kolektivnog odlučivanja;

    Zakonom je predviđeno da niži tužilac odnosno zamenih, može da izjavi prigovor na obavezno uputstvo nadređenog javnog tužioca, ne samo u slučaju nezakonitog uputstva, već i ako je uputstvo neosnovano ( neka vrsta prigovora savesti);

    Uvedeno je periodično ocenjivanje kao i mnoga druga rešenja ( posebna norma kojom se određuje značenje izraza, posebni disciplinski organi, razrađen disciplinski postupak)

Istina, postoje i neka rešenja kojima nismo zadovoljni i na koje imamo suštinske primedbe.

1. Način i predlaganje prvog sastava Državnog veća tužilaca

Smatramo da bi i prilikom izbora prvog sastava Državnog veća tužilaca trebalo da članove Državnog veća tužilaca predlažu sami tužioci i zamenici tužilaca. Prvi sastav ima vanredan zadatak da izvrši izbor zamenika javnih tužilaca na trajnu dužnost i da predloži izbor javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, koji se prvi put biraju na funkciju. Vanredni zadaci zahtevaju vanredni legitimitet Državnog veća tužilaca, tako da je sasvim nelogično da izborne članove prvog sastava predlaže sadašnji Visoki savet pravosuđa.
Bolje rešenje bilo bi da se izborni članovi prvog sastava Državnog veća tužilaca biraju na način koji je Zakonom o Državnom veću tužilaca određen kao stalni model izbora.

2. Periodično ocenjivanje

Smisao periodičnog ocenjivanja je da se utvrde pravila za napredovanje javnih tužilaca i zamenika i da se putem ocenjivanja ostvari korekcija u radu tužilaca i zamenika. Periodično vrednovanje rada bi samo izuzetno trebalo da posluži kao osnov za razrešenje, zato što radna verzija Zakona o javno tužilaštvu na veoma detaljan način normira razloge za razrešenje i postupak u kome se utvrđuju ti razlozi. Zbog toga, smatramo da rešenje iz radne verzije Zakona o javnom tužilaštvu Ministarstva pravde koje predviđa da jedna negativna ocena predstavlja osnov za razrešenje, nije dobro, jer je suprotno svrsi tog instituta i može da posluži kao način za šikaniranje javnih tužilaca i zamenika (kao osnov za razne zloupotrebe).

3. Mreža tužilaštva

Kritike na definisanje nove mreže javnih tužilaštava odnose se pre svega na nedostatak transparetnosti postupka. Zakonom je predloženo ukidanje pojedinih sudova i javnih tužilaštava, a da stručna javnost prethodno nije bila upoznata sa kriterijumima na osnovu kojih bi trebalo doneti odluku o smanjenju broja tužilaštava, a može se naslutiti i da kriterijumi nisu bili primenjivani jednako prema svim tužilaštvima.

Osim toga, konsultacije u vezi sa novom mrežom pravosuđa vršene su isključivo sa predstavnicima sudstva, dok su tužioci bili isključeni iz tog procesa. Obe ove činjenice predstavljaju ozbiljne nedostatke u odnosu na proceduru predlaganja ukidanja pojedinih sudova i tužilaštava.
Takođe, u nacrtu nije određen status tužilaštava u mestima u kojima sudovi po novoj mreži dobijaju status odeljenja ili sudijske dane.

Napominjemo da se Udruženje nije bavilo ovom temom smatrajući da se nadležnost tužilaštva utvrđuje posredno na osnovu mesne nadležnosti sudova. Ali, pošto su pristigle primedbe pojedinih tužilaca na tekst Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava smatramo da bi u debatu po ovom pitanju trebalo uključiti i tužilačku organizaciju, odnosno Udruženje tužilaca kao i da bi u izmenjenom nacrtu trebalo precizno utvrditi kriterijume za prestanak rada sudova i tužilaštava i dosledno ih primeniti u odnosu na svaki sud i tužilaštvo.

4. Položaj javnih tužilaca nakon isteka mandata

Zakonom bi trebalo precizno odrediti da javni tužioci nakon isteka mandata nastavljaju da vrše dužnost kao zamenici javnih tužilaca u tužilaštvu u kome su vršili funkciju pre izbora na funkciju javnog tužioca ili da vrše dužnost u tužilaštvu u kome su bili javni tužioci, ako je to za njih povoljnije.
Na taj način bi se funkcija javnog tužioca upodobila sa funkcijom predsednika suda i javnom tužiocu bi se omogućilo da ima profesionalnu sigurnost za vreme obavljanja dužnosti javnog tužioca i nakon toga.

Ovo rešenje bi imalo i niz drugih prednosti, a navešćemo samo jednu od njih. Ukoliko bi javni tužilac nakon isteka funkcije nastavio da vrši dužnost zamenika, to bi svakako povećalo motivisanost da se funkcije starešine u javnom tužilaštvu prihvate najstručniji i najuspešniji zamenici javnog tužioca, što bi imalo višestruke prednosti po rad javnog tužilaštva.

Poslednje vesti

Saopštenje povodom još jednog vida zloupotrebe medija Saopštenje povodom još jednog vida zloupotrebe medija Po ko zna koji put javnost Srbije je svedok zloupotrebe medija u svrhu diskreditacije kredibiliteta pojedinca, koji se usuđuje da koristi Ustavom zagarantovano... More detail
Pohvala darovitosti da se izbegne reč nezavisan (ili poneki argument zbog čega bi javno tužilaštvo trebalo da bude nezavisan organ) Pohvala darovitosti da se izbegne reč nezavisan (ili poneki argument zbog čega bi javno tužilaštvo trebalo da bude nezavisan organ) Ako javno tužilaštvo i dalje bude samostalan državni organ, najveći učinak amandmana će biti u onom što neće biti izmenjeno, a to je kontrola politike... More detail
Platforma Platforma "Otvorena vrata pravosuđa" počela sa radom Počela je sa radom platforma Otvorena vrata pravosuđa. To je digitalni portal edukativnog karaktera, kreiran da omogući građanima lakše informisanje... More detail
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije